Just the Way You Are!

And here we go with the last installment in the BIUNE series of posts – the white maxi wedding dress! I especially love the first two photos. For me it’s as if they are telling the story of a modern day Juliet waiting for her Romeo, and looking out to see if he’s in the garden or on the balcony.

Wedding dress & earrings – BIUNE

Poslednji post u seriji BIUNE unikatnih haljina! Minđuške su takođe njihovih ruku delo. Medjutim, iako ovo jeste outfit post, u pogledu slika, volela bih da se dotaknem jedne vazne teme.

Samopozdanja.

Prve dve fotke i pretposlednja su mi posebno drage. Sledi poduže objasnjenje zasto.

U postu Man! I feel like a woman sam vam pomenula kako sam ponosni dobitnik džekpota na lutriji ,,Ko ima krivu kičmu?” (imam duplu skoliozu, lumbalnu lordozu i torakalnu kifozu – iliti jednostavnim rečnikom skroz sam nakrivo nasađena). U tom postu sam se fokusirala na temu kako su leđa doprinela tome zašto ne volim da vežbam. Sada bih volela da se dotaknem jednog drugog aspekta, koji malopre pomenuh – samopouzdanja. Odnosno manjka istog kao posledice krive kičme. Shvatila sam u zadnjih par meseci da ima dosta ljudi koji imaju problema sa leđima, ali da je to tema o kojoj se baš i ne priča puno, pa i to beše jedan od razloga da progovorim na ovu temu.

Od petog osnovne, od kako mi je konstatovana skolioza, ja sam imala potrebu da sakrivam svoju desnu lopaticu, i generalno celu desnu stranu tela. Ubeđena sam bila da sam grbava kao Kvazimodo. Takođe ubeđena sam bila da svi samo vide moju krivinu i moju izbačenu lopaticu. Što je najgore - ubeđena sam bila da zbog toga manje vredim. Da treba da se skrivam. Kao da sam oštećena. Da sam manje žensko. Bila sam ljuta na sebe. Bila sam ljuta na svoja leđa. Bes se taložio u meni. Taložio se u mojim ledjima. Iz godine u godinu bolela su me sve više. Među prijateljima nisam imala nikoga u sličnoj situaciji, tako da niko nije mogao da razume moju nesigurnost. Svi bi mi govorili: ,,Ma tripuješ se Jecko, to se stvaaarno ne vidi, samo ti znas da imaš krivu kičmu”; ali iako sam želela da im verujem, u dubini duše nisam mogla. I to nerazumevanje od strane najbližih me je dodatno pogađalo.

Sledi ogroman preokret – sve ovo mogu sada ovako ravnodušno da napišem jer znam da sam ispravila svoja leđa. Samo da se ogradim – možda bi rendgen na Banjici pokazao krivinu od ne znam koliko stepeni, ali mene se ta vrsta stvarnosti više ne tiče, jer ja reših da stvaram svoju. Kao što sam rekla pre u tekstu Man, I feel like a woman – niko nije zaista debeo, postoje samo debele misli. Tako sam i ja napokon u novembru 2014. uspela da prestanem da mislim kriva mi je kičma misli i ona je jednostavno za mene prestala da bude kriva i ispravila se. Nisam ponavljala one afirmacija ,,sjajno sam, prava mi je kičma” i slično. Kod nekog možda deluje to, meni ne pomaže ni u jednom aspektu života, ni na jednom polju. Ja sam se jednostavno u jednom trenu smorila i kao kada se prekida loša veza rekla ,,dosta mi je, smorila si me kriva kičmo, volim te, ali molim te batali me, želim moje samopouzdanje natrag”. I to je bilo to. Moja leđa najednom postadoše normalna. Lakše dišem, nema sivog oblaka koji je nastajao u mojoj lopatici, rastao i hranio se mojom nesigurnošću i nadvijao se nadamnom, terajući me da idem kroz život pogrbljena. Iskreno bila sam iznenađena koliko je bilo lako. Pretpostavljam da se svakome desi da mu jednostavno pukne film, i da od tog trena nekim čudom stvari krenu nabolje. Nekome na poslu, nekome u ljubavnom životu, meni eto u pogledu samopouzdanja.

I napokon dođosmo do toga zašto sto ovaj tekst ide uz ove fotografije. Kada sam videla prvu fotografiju iz ovog serijala grunule su mi suze na oči jer sam, pretpostavljam, negde duboko u sebi, i dalje očekivala da vidim nesigurnu pogrbljenu klinku. A gle – izbačenoj lopatici ni traga na slici! Videh samo jednu devojku u beloj haljini koja gleda kroz prozor. Tog trena su sve nesigurnosti, kojih je moja kičma bila otelotvorenje, zauvek nestale. Nakon što ugledah tu sliku nijedan lekar, ma niko, me neće ubediti da nešto nije u redu sa mnom. Jer ja znam da je sve u redu. I napokon mogu da kažem da sam zahvalna mojoj kičmi na svemu, jer zahvaljujući njoj naučila sam najvažniju lekciju u životu. Takva sam kakva sam, i baš takva kakva sam, sa svim svojim unutrašnjim borbama i tripovima, baš ovakva uvrnuta - savršena sam! 

Ako ima ikoga ko se prepoznao u nekom pogledu u čitanju ovog teksta samo bih želela da vam poručim:

VI STE ČUDO BAŠ TAKVI KAKVI STE! 

A sada preporučujem da pustite sebi neku pesmu koju jako volite, koja vas tera da đuskate i smejete se! :)

Ja mnogo volim Šanaju Tvejn i dok sam pisala ovaj tekst pustila sam njenu pesmu UP na repeat, pa eto jednog predloga!

Up up up, there’s no way but up from here!

P.S. Ne znam da li ste znali ovo o njoj: ta žena koja i dan danas fenomenalno izgleda, koja prosto zrači i ima neviđenu harizmu, čiji album je najprodavaniji kantri album svih vremena, ta žena koja je po svim normama uspešna je sredinom 2000ih toliko izgubila samopouzdanje nakon razvoda da je izgubila i svoj glas i nije mogla više da peva! Ima dokumentarac o tome i zove se Why not?  (Finding my voice), pa ako vas interesuje možete da ga nađete na jutjubu :)

 ***

DOBITNICA Daisy suknje je Milica Popović! Čestitke Milici i zamolila bih je smo da se javi u inbox Daisy strane, da bi preuzela svoj poklon!

Ako u narednih nedelju dana ufotkate svoj primerak februarske Sense i okačite ga na timeline Diotima fejsbuk strane možete da osvojite unikatnu BIUNE crnu čipkanu bluzu!

***

Make up – Dejana Makeup Artist

Photo by – Jelena Mitrović






Diotima

Diotima

23 Comments

  1. Ti bi trebalo da drzis motivaciona predavanja i seminare, jer pricas iz srca. Svaka ti cast Jelena.

  2. Pratim te vec duze vreme, i volela bih da uvek pises ovakve tekstove, jer se mnogo lepse osecam posle njihovog citanja! Obozavam te! :) :)

  3. *Ovo sa krivom kičmom mi je poznato.
    Borim se sa torakalnom lordozom išla sam i na rehabilitaciju.
    Jedva čekam proleće,da počnem da vozim bicikl.
    Šaniju Tvejn obožavam,posebno njenu pesmu Ap!
    Ali trenutno slušam Riblju Čorbu “Svirao je Dejvid Bovi” i uživam.
    Predivno ti stoji venčanica!

  4. TI SI DEVOJKO CAR!!!!
    Mislim da si ovim postom mnogima pomogla, jer to stvarno jeste tema o kojoj se cuti. Moja sestra ima kifozu i zato mogu da razumem dosta stvari koje pominjes. A ti si tako prelepa (i spolja i iznutra) i kada neko tako divan progovori o strahovima i pokaze nam da smo svi isti, to bas dosta znaci :)

  5. Ti si zaista čudo! Pročitala sam dosta tekstova o samopouzdanju, ali ovaj, ovako iskren i jednostavan me je najviše dotakao. Svaka čast na tome što govoriš javno o svom problemu – ne zato što je ogroman i strašan kako ti je delovao, nego zato što se o takvim stvarima ćuti. Ja te sada doživljavam kao još lepšu.

  6. U pravu si. Svi mi imamo neke mane i nedostatke, ali najvažnije je da ih mi sami prihvatimo i volimo sebe bez obzira na sve. Isto tako, samopouzdanje varira u različitim momentima, tako da uvek moramo gledati napred. Ti si pokazala da si večiti optimista. Ostani uvek takva!! :*

  7. Jedan od najdivnijih postova koje sam procitala. Rasplakala sam se. Imam prijateljicu koja se bori sa skoliozom vec par godina, ali polako odustaje. Prosledila sam joj link posta.
    Slike su predivne, kao i uvek. Sve pohvale. :)

  8. Pravo si cudo. Fenomenalno napisano i receno. Savrseni smo bas onakvi kakvi jesmo. I kad ne obracamo paznju na probleme kao da se oni smanjuju.
    Tatjana Stanišić

  9. Draga moja, razumem te i više nego što možeš da zamisliš. Takođe od 5. razreda vodim bitku sa krivom kičmom( skolioza), uspela sam junački da joj uzvratim udarac, ali ne i da pobedim. Zahvaljujući bio-masaži obe “krivine” sam uspela da ispravim toliko da moj doktor na Banjici nije mogao da veruje kada je video rendgenski snimak. Što se vežbanja tiče, i tu te razumem, ništa mi nisu pomogle, ali ja nisam odustala. Idem na pilates, išla sam i na jogu jer sam zbog posla zakovana za stolicu, te mi svaka fizička aktivnost prija. Želim da ti kažem da si prelepa i divna u svakom pogledu i da si takva i kad se vidi ta “odbegla” lopatica. Moja slaba tačka je struk, ali sam se pomirila sa tim da nisam Dita Von Teese. Nije ni ona ja i nikad neće imati ovakvu guzu, pa živi :) Ne može jedna mala kriva kičma naškoditi tolikoj lepoti pa sve da je kriva Drina! Pozdrav i izvini na ovako dugom komentaru :*

  10. Predivno si ovo napisala, i naravno da sam se pronašla u textu i dan danas se tako osećam možda i češće nego pre jer ne idem mlađa a svi oko mene su ostvareni na tom polju na kojem ja ne mogu pa zaista mnogo patim i osećam se baš manje vrednom, ali uvek nekako pobedim taj osećaj razmišljanjem da nije sramota biti bolestan i da to nije naš izbor. Neću puno pametovati jer znaš već sve o tome kad sam ja u pitanju a ti si predivna baš takva i da mi nisi rekla nikad ne bi znala da tebe išta muči jer odišeš samopouzdanjem od prvog dana kako te pratim, zračiš, sijaš i divan si čovek, a niko nije savršen to znaš i uvek ima gore :*

  11. Trebalo bi tebe da gledamo na TV-u, pomogla bi mnogima jer bi unela prekopotrebni optimizam koji je potreban ovom narodu. Evo da ja pocnem: ko glasa pored mene za to da Jelena ima svoju emisiju???! :)

  12. Apsolutno se slazem sa SANJOM DENIC. :) Kada bi makar pokrenula VLOG DIOTIMA bilo bi divno! :))

  13. Razumem što nisi nikad mogla da prihvatiš da su tvoji prijatelji u pravu. Nekad dok sam ne uvidiš neke stvari, niko te ne može ubediti. Divno je što si o tome pisala ovde. Tvoja iskrenost, divne fotografije, kao i lični stil je ono što me uvek vraća na ovu stranicu, i zbog čega sa nestrpljenjem očekujem sledeći post. :-)

  14. Nemam vremena maltene ni za sta od umora i obaveza, rodila sam pre 2 meseca dve divne devojcice, ali uvek nadjem vremena za tvoj blog. Ti si stalna inspiracija i u modnom i u duhovnom smislu. I ja sam profesorka engleskog (trenutno na porodiljskom), obozavam buvljake i second hand radnje, najbolju garderobu sam upravo na tim mestima pazarila. Razumem o cemu pricas u ovom post-u jer sam ja oduvek bila opterecena pegama na licu, od 15-e godine ih skrivam jakim puderom, iako su mi svi govorili da sam i bez sminke lepa i da se tripujem. Konacno sada, kada sam postala majka, shvatam svoju lepotu i nemam zelju da se skrivam. Polako prelazim na jedan sloj pudera i dobro rumenilo, plus crveni karmin, i sebi izgledam kao bomba, sto ranije nisam mislila. Pocinjem da cenim sebe, svoj stil koji je upecatljiv, to sto odskacem od sredine i ponosna sam na snagu koju sam pronasla. A onda me je i tvoj blog pronasao, jer whatever you seek is seeking you ;)

    Hvala ti na svemu!

Leave a Reply

Your email address will not be published.